Ко је на мрежи: 27 гостију и нема пријављених чланова

 

 

sale-05

Најстарија гимназија у Србији са наставом на српском језику, која је због неоспорног значаја и доприноса свеукупном развоју државе 2008. проглашена за школу од посебног националног значаја, обележила је 180 година постојања.

Свечаној академији у суботу увече, у Гимназији, присуствовао је председник Србије Томислав Николић са супругом, председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Никола Хајдин, ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић, министар просвете Србије Томислав Јовановић и помоћник министра за међународну сарадњу Славица Трифуновић, градоначелник Верољуб Стевановић, владика шумадијски Јован као и бројни представници јавног и културног живота Крагујевца.

Директорка Прве крагујевачке гимназије Славица Марковић подсетила је званице на најважније тренутке из дуге историје школе, који су неретко били од великог значаја за целу државу, као и на чињеницу да су управо у овој школи одрасли и стасали многи млади који су касније оставили неизбрисив траг у српској и југословенској науци, култури, уметности, историји, политици…

- Јавност од нас очекује да светлимо топлином, знањем и храброшћу и да изнедримо неко боље време - поручила је она.

 

 

 

Председник Србије, Томислав Николић, истакао је да Прва крагујевачка гимназија заузима јединствено место у просветној и културној историји Србије.

- Она је и више од тога, пример брзог развоја модерне српске државе – нагласио је Председник и поменуо само неке од великана који су били ђаци ове школе, од Радомира Путника, Степе Степановића и Живојина Мишића, преко Радоја Домановића, Светозара Марковића, до Драгослава Срејовића, Оље Ивањицки, Мије Алексића, Милована Илића Минимакса…

- И тада, као и данас, тежили смо и успевали да достигнемо Европу - рекао је Николић и истакао да је посебно поносан на то што је та установа традицијом од 180 година повезала школу као државну институцију и кнеза Милоша Обреновића са нашим добом.

- То трајање, за државу и друштво је од непроцењиве важности – рекао је председник Србије и додао да треба уложити озбиљне напоре и не штедети средства да Гимназија и у будућности прати научна достигнућа.

Данашње и будуће генерације ове образовне установе, позвао је да не изневере традицију и наставе путевима својих претходника који су обележили различите епохе.

180-godina-gimnazije-1

 

180-godina-gimnazije-2

 

У Крагујевцу је 1833. године почела са радом прва средња школа, а пет година касније настаје Лицеј, претеча Велике школе, данашњег Универзитета у Београду. Школа је основана након што је Хатишерифом из 1830. године, Србима дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту.

Исте године, на настојање Вука Караџића и Димитрија Исаиловића, у Београду почиње рад “Верховна” или Виша школа, коју су две године похађали и кнежеви синови Милан и Михаило.

Када се Димитрије Исаиловић 1833. године с Типографијом преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником.

Тако је Велика школа у тадашњој престоници Србије почела рад у новембру 1833. године, са 34 ученика и једним професором.

Две године касније, 1835, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/39 години добија и пети разред

Школа је у почетку била устројена по “Устави народни школа у Књажеству Сербије”, одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и гимназије у другим местима.

Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година. Бурни политички догађаји средином XИX века условили су да крагујевачка Гимназија буде укинута 1842, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка општина обратила Министарству просвете с молбом да се школа у Крагујевцу поново отвори.

Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у “Гостинском конаку” и ту остала све до школске 1851/52 када је пресељена у “правитељствено” здање крај старе цркве.

Пошто због повећања броја ученика нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши, а у другој нижи разреди.

У Гимназији је 26. јуна 1886. године почела да ради Народна библиотека, а 1868. основано је ђачко удружење “Подмладак”, које је са малим прекидима радило све до Другог светског рата.

sale-06

 

Prva-kragujevačka-gimnazija

 

gimn4.jpg