Get Adobe Flash player

Ко је на мрежи: 66 гостију и нема пријављених чланова

                      Хатишерифом из 1830. године, Србима је дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту. Исте године, на настојање Вука С. Караџића и Димитрија Исаиловића у Београду почиње са радом "Верховна" или Виша школа, коју ду, две године, похађали и кнежеви синови Милан и Михаило. Када се Димитрије Исаиловић, 1833. године са Типографијом преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником.

gimnazija7    

Тако је Велика школа у престоници Србије почела са радом у новембру 1833. године, са 34 ученика и једним професором. Две године касније, 1835. године, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/39 години добија и пети разред. Школа је у почетку била устројена по "Устави народни школа у Књажеству Сербије", одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и Гимназије у другим местима. Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година. Бурни политички догађаји са средине XИX века узроковали су да Крагујевачка Гимназија буде укинута 1842. године, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка Општина обратила Министарству просвете са молбом да се у Крагујевцу поново отвори Гимназија. Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у "Гостинском конаку" и ту остала све до школске 1851/52 када је пресељена у "правитељствено" здање крај старе цркве. Како због повећања броја ученика нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши а у другој нижи разреди. 1868.године дозидане су две учионице и један ходник.

grb

Школске 1846/47, отворен је при Гимназији четврти разред. Све до септембра 1861. када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред а од 1891. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.

У овом периоду развијане су, у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека пчела је да ради у Гимназији 26. јуна 1886. године, а добијала је књиге од Народне библиотеке у Београду. Два месеца радила је у посебној згради а потом је делила субину Гимназији. Године 1868. основано је ђачко удружење "Подмладак", које је, са малим прекидима, радило све до ИИ Светског рата.

Галерију слика Гимназије кроз историју можете видети

oвде.

panorama

gimn1.jpg