Get Adobe Flash player

Ко је на мрежи: 73 гостију и нема пријављених чланова

      Prva kragujevačka gimnazija

Prva kragujeva;ka gimnazija je najstarija gimnazija u Srbiji na srpskom jeziku. Osnovana je 1833. godine. Kada je prva generacija ucenika zavrsila gimnaziju osnovan je Licej kao visa skola, da bi gimnazijalci mogli da nastave skolovanje. Kasnije se osniva visoka skola iz koje nastaje Beogradski univerzitet. Dakle, Prva kragujevacka gimnazija predstavlja klicu obrazovnog sistema u Srbiji.

U ovoj skoli je u toku gimn-nekadnjene duge tradicije sticao znanje veliki broj poznatih ljudi u nauci i umetnosti. Veliki broj politicara, drzavnika i vojskovodja su bili djaci ili profesori Prve kragujevacke gimnazije. U toku svog postojanja skola je delila sudbinu naroda Srbije. 

 Veliki broj djaka i profesora streljan je 21. oktobra 1941. godine. Streljanje je izvrsila Nemacka okupatorska vojska. Taj dan se svake godine obelezava manifestacijom “Veliki skolski cas” u Sumaricama kod spomenika streljanim djacima. Tom dogadjaju je posvecen veliki broj pesama, poema, proznih dela, secanja, a najpoznatija je poema  “Krvava bajka” ciji je autor Desanka Maksimovic. 21. oktobar je Dan skole Prve kragujevacke gimnazije.

      Od 1887. godine skola je smestena u zgradu u kojoj se i sada nalazi. Projekat je uradjen u Becu, a izgradnja je trajala od 1884. do 1888. god. Stolarija je jos uvek iz tog perioda, a izgradjena je u jednoj beckoj stolarskoj radionici. Zgrada je pod zastitom drzave kao kulturno istorijski spomenik.

      Skola sada ima oko 1480 ucenika i oko 100 profesora. Najvise ucenika je prirodno-matematickog smera, zatim drustveno-jezickog smera i manji broj talentovanih ucenika za matematiku, koji uce po programu Matematicke gimnazije u Beogradu. Od zivih stranih jezika u skoli je organizovana nastava iz engleskog, francuskog, nemackog, italijanskog  i ruskog jezika.

      Nasi ucenici ucestvuju na takmicenjima u znanju iz svih nastavnih predmeta i tu postizu veoma dobre rezultate. Veliki broj ucenika osvaja nagrade na republickom i saveznom nivou a neki ucenici su cestvovali u ekipama koje su predstavljale nasu zemlju na internacionalnim takmicenjima.

            Vecina nasih djaka su uspesni studenti na domacim fakultetima, a neki i na stranim gde studiraju zahvaljuci stipendijama koje su dobili. 

            Planovi ove gimnazije su da stalnim podizanjem strucnih kvaliteta profesora i njihove motivacije unapredi kvalitet nastave i svojim djacima omoguci obrazovno-vaspitni proces na visokom nivou. Cilj nam je da saradjujuci sa drugim gimnazijama u zemlji i inostranstvu, razmenjujuci iskustva dovedemo vaspitno-obrazovni proces do optimalnog nivoa u kome bi ucenici mogli da realizuju svoje mogucnosti i da se motivisu za dalje skolovanje.

              Ponoseci se svojom tradicijom, obaveza ove skole je da ugled koji je sticala preko generacija svojih djaka i profesora, cuva i podize, skolujuci buduce intelektualce.

 


 

KO JE I KADA PROJEKTOVAO I GRADIO ZGRADU PRVE KRAUJEVAČKE GIMNAZIJE 

Piše: Veroljub Trifunović, arhitekta

Navršilo se sto dvadeset godina od izgradnje jednog od simbola Kragujevca – zgrade Velike gimnazije.

Osnivanje, u prestonom Kragujevcu, Gimnazije 1833. i Liceja 1838. godine je ugaoni kamen utemeljenja obrazovanja u kneževini Srbiji. Kragujevačka gimnazija je preko pola veka radila u nenamenskim i neuslovnim građevinama. Osamdesetih godina, u vremenu ekonomskog uspona, sagrađena je prava zgrada.

gimnayija2

 

VELIKA GIMNAZIJA.

 

Reprezentativna srednjeevropska palata. Akademistički sigurna u svojoj eleganciji. Eklektičarski komotno projektovana. Sjajna i samouverena usred skromnog kragujevačkog okruženja.

Velika gimnazija danas spada u najbolji deo graditeljskog nasleđa Kragujevca. Kulturno je dobro od izuzetnog spomeničkog značaja uključeno u savremeni urbani život. Nezaobilazni deo gradske slike.

Zgrada Velike gimnazije je vrhunac kragujevačkog graditeljstva 19. veka.

Uloga Kragujevca u modernizaciji Srbije tokom 19. veka nije dovoljno proučena. Posebno, za razvoj graditeljstva. Osamdesetih godina je planski izvršena izgradnja novog sloja objekata Vojnotehničkog zavoda, unoseći prostorne obrasce razvijenih industrijskih zemalja, daleko iznad nivoa industrije Srbije. Istovremeno, regulacija izgradnje grada se odvija pod uticajem savremenih evropskih teorija. Velika gimnazija i crkva Uspenja presvete Bogorodice su reperi panorame Kragujevca krajem veka.

O građenju Gimnazije postoji niz podataka.

Poznat je način obezbeđenja sredstava. Početkomosamdesetih godina narod kragujevačkog okruga »uzima na sebe dužnost dao svom trošku napravi zgradu za kragujevačku gimnaziju«. Određen jeprirez putem koga je sakupljena polovina novca. Drugu polovinu je daladržava. Vlada je odobrila izgradnju na zemljištu više Kneževog konaka.Poznat je izvođač. Kompanija Marka O.Markovića, značajnog graditelja u Kragujevcu i Srbiji. Cena je pogođenaza 300.000 dinara. Temelj udaren 27. marta 1885. godine. Zgrada jezavršena i osvećena 8. oktobra 1887. Useljena 1888. godine. 

Poznato je da je projekat bio laskavo ocenjen. »Tako lep i izredan, da će, po mišljenju stručnjaka – inženjera – ova zgrada biti jedinstvena u Srbiji«. Ali, arhitekt–projektant se ne pominje. Nema ga ni u dva izdanja Spomenice.

U knjizi »ARHITEKTURA O KRAGUJEVCU« izrečena je procena da se najverovatnije radi o stranom projektu. Činilo se verovatnim da Kragujevac, pa ni Srbija nisu imali projektanta takvog kapaciteta. U to vreme u Kragujevcu nije bilo školovanih arhitekata. U Beogradu ih je bilo nekoliko, ali nijedan nije u literaturi označen kao autor Kragujevačke gimnazije. Stil objekta nije ukazivao ni na jednog od njih.

U publikacijama o istoriji Novog Sada pojavljuje se niz snimaka nove zgrade Srpske pravoslavne velike gimnazije. Baron Miloš Bajić, unuk kneza Miloša Obrenovića, darovao je 200.000 kruna za njenu izgradnju. Projektant je bio arhitekt Vladimir Nikolić, koji je u to vreme radio sve značajnije nacionalne objekte. Gimnazija u Novom Sadu je građena 1899. i 1900. godine. Po svojim arhitektonskim karakteristikama sasvim je slična Kragujevačkoj gimnaziji.

To je dovelo do hipoteze iznete u knjizi »URBANIZAM KRAGUJEVCA« da je autor Gimnazije u Kragujevcu upravo iz tog vojvođanskog kruga. Šta je prirodnije nego da se grad iz kneževine Srbije obrati za projekat evropski obrazovanom projektantu iz Vojvodine srpske?

Nedoumicu je izazivala činjenica da je Kragujevačka gimnazija podignuta od 1885. do 1887. godine, a Srpska pravoslavna gimnazija u Novom Sadu tek krajem veka. Objekti u srpskom duhovnom centru, Sremskim Karlovcima, podizani su u istom neorenesansnom stilu posle 1891. godine. Posle Velike gimnazije u Kragujevcu.

Novo svetlo bacaju podaci iz knjige akademika Dejana Medakovića: SRPSKA UMETNOST U 19. VEKU o arhitektu Vladimiru Nikoliću. Rođen i umro u Vojvodini (Senta 1857. – Sremski Karlovci 1922). Svršivši tehniku u Beču, 1884. prelazi u Srbiju i postaje arhitekt Ministarstva građevina. Od 1891. na poziv patrijarha karlovačkog Georgija Brankovića prelazi u Karlovce. Projektovao je i izgradio niz velikih javnih zgrada. Patrijaršijski dvor, Crkvenonarodni sabor, Stefaneum i Bogoslovski seminar u Sremskim Karlovcima. Episkopske dvorove u Novom Sadu i Budimu. Gimnaziju u Novom Sadu...

Ovo otvara mogućnost pretpostavci da je baš arhitekt Vladimir Nikolić na početku svoje karijere u beogradskom Ministarstvu građevina, 1884. i 1885. godine, projektovao zgradu Kragujevačke gimnazije. Primenjujući svoja bečka znanja o neorenesansi, koji kasnije postaje njegov prepoznatljiv stil. Mlad i talentovan, verovatno da je hrabro obradio prvu veliku temu. Projektovao neorenesansnu srednjoevropsku palatu u gradu velikom samo oko 10.000 stanovnika. U istom stilu dobio je prvu nagradu na konkursu za Patrijaršiju u Sremskim Karlovcima. To mu je omogućilo otvaranje biroa u Beču i Karlovcima. Njegov neorenesansni manir bio je po meri evropeizacije Srba. I u Vojvodini, i u Kneževini.

Kragujevačka gimnazija je, izgleda, bila na početku tog puta.

Između bečkih studija i nacionalnih javnih objekata u karlovačkom srpskom duhovnom jezgru.

Možemo konstatovati da je Velika gimnazija u Kragujevcu prvi od objekata nacionalnog značaja sagrađenih u neorenesansnom stilu. Zgrade okružnih načelstava u Kragujevcu (današnjeg Suda) i Kruševcu građene su 15 do 20 godina kasnije. Građevine neorenesansnih karakteristika u srpskoj Vojvodini došle su posle 1891. godine.

Kragujevačka gimnazija je bila prethodnica. Na čelu niza značajnih objekata srpske arhitekture podignutih u poslednjim decenijama 19. veka i godinama do Prvog svetskog rata. Velika većina ih je po obrascima neorenesansa. Bio je to uticaj profesora Politehnike u Cirihu Gotfrida Sempera koji je promovisao akademsku dogmu o apsolutnoj primeni renesansnog stila u rešavanju arhitektonskih zadataka.

Značaj projekta Kragujevačke gimnazije sagledava se i kroz poređenje sa drugim objektima u srpskom narodu namenjenih obrazovanju.

U Kneževini se može uporediti samo Velika škola u Beogradu – Kapetan Mišino zdanje. Ni kod Srba u Vojvodini u pretposlednjoj deceniji 19. veka nije bilo prosvetne zgrade uporedive sa kragujevačkom. Može se zaključiti da je Kragujevačka gimnazija bila uzor i za građenje Srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu.

Nasuprot očekivanju da su evropski uticaji prvo primenjeni u Vojvodini, pa u kneževini Srbiji. Taj visok rang Kragujevačke gimnazije u srpskoj arhitekturi nije dobio odgovarajući status.

U istoriji građenja Kragujevca tokom 19. veka, sigurno – pored objekata iz prestoničkog perioda – grupa objekata iz druge polovine stoleća ima izuzetan značaj. Nekoliko dela pripada samom vrhu modernizacije Srbije. Nova crkva – emancipaciji od baroka. Industrijski objekti Vojnotehničkog zavoda – kao prethodnica evropske tehničke arhitekture. Vojne zgrade – reprezentativne u svojoj kategoriji. Železnička arhitektura...

Zgrada Velike gimnazije među tim dostignućima ima dominantno mesto. Ne samo u Kragujevcu, već u arhitekturi svih srpskih prostora krajem 19. stoleća.

Kragujevac nedovoljno ističe ovaj reper svog nasleđa. U stvaranju novog regionalnog identiteta Velika gimnazija će biti među dokaznicama kulture grada oko koga se okupljala Šumadija i veliki deo srpskog naroda.

Novembra 2007 godine u Kragujevcu

 

 


 

Zavicajna biblioteka Prve kragujevacke gimnazije      

 

       7.oktobra 1983. godine,u prostorijama Prve kragujevacke gimnazije, dr Petar Markovic, profesor Univerziteta otvorio je zavicajnu biblioteku nase skole.Time je ostvarena ideja, stara nekoliko decenija da se prikupljaju knjige koje su napisali djaci i profesori ove skole.

  Fond zavicajne biblioteke cine pisani radovi ucenika Prve gimnazije:

  • naucni radovi;
  • doktorske disertacije;
  • univerzitetski i srednjoskolski udzbenici
  • spomenice;
  • romani;
  • zbirke pesama;
  • dela koja obradjuju razne oblasti naseg kulturnog,istorijskog,drustvenog i ekonomskog razvoja.

        Nauka ne zna za granice, a nasa biblioteka je nauka iz svih oblasti zivota i  zivljenja. Ona je jugoslovenska,evropska i svetska.Kao takva obezbedjuje korisnicima saznanja iz raznih oblasti zivota i rada ljudi,podstice i razvija stvaralastvo mladih.

  Fond prvenstveno koristi ucenicima IV razreda nase skole za izradu maturskih radova.

 

 

 

        

_mik3228.jpg